Tvoje lice

Tvoje lice – zadovoljstvo.
Žudim da te posmatram kako uživaš.

Taj mir na tvom obrazu,

napetost u čelu

i ukočenost tvojih nausnica –

svaka pomisao da rečima iskažeš

svoju radost u trenutku

sabijena je u gustini kože tvoga lica,

preliva se po vratu i grudima ti

gde je upijam najsitnijom porom svoje medne kože

i lagano razlivam po tvom glatkom telu.

Gubim ruke i usne i dah

dok pogledom razbijam ti jagodične kosti...

Tvoja spora, suzdržana i sofisticirana strast

klizi mi niz vrat i kičmu,

razara mi krv u preponama

i zagreva kosti.

Prestaje drhtanje,

staje vreme,

nestaje realnost...

Trenutak – večnost.

Opijenost – osmeh.

Kafa – preosetljivost.

Ukus moje kože i metala u tvom poljupcu,

prožet tihim uzdasima

kida tu kristalnu reč žive

u istopljenim toplomerima.

Želja se tada pretvara u požudu

i ostaje po nama kao miris sapuna...
Ali, tvoje lice...

nalakirana čarolija.

Tvoje lice – zvezde u travi.

Tvoje lice – zadovoljstvo.