Prvi čin

Samo setim se kako ne želiš
I pokušavaš da pobegneš
Pred naletom plamena
Od moje igre sa tvojim muškim konopljem.
Kada osmeh hedonizma pustiš iz očiju
Mrak ti pogled prelije,
Glave zabačene, podižeš nos,
Misli spuštaš mi u prepone;

One klize i bole me te prijatnosti...
Probijaš se kroz paralelograme moje ženstvenosti.

Raspadnutih bokova sakupljam kukove,
Svi cvetovi krase plafon.
U rebra mi utapaš dlanove,
Krik je borba sa željom za imaginarnim pogledom.
Vasiona je kalendar,
Prozor je vreme, papir je papir,
Zid je kosa...
Prelaziš preko svega
I padaš mi na ramena.

Napinješ se bez mogućnosti,
Još jedan realan pokret tela.
Grliš impuls moje posvaćenosti,
U jastuk propada priča o ljubavi.
Skidam kostim,
Hladnoća jeseni mi u bedrima.
Jesen je sigurno godišnje doba
I prija tvojoj kogniciji;

Ona klizi po meni i boli me miris tvoj...
Zarobljeni otisci noktiju u mojim nogama, ne zna im se broj...

Raspadnutih bokova sakupljam kukove,
Svi cvetovi krase plafon.
U rebra mi utapaš dlanove,
Krik je borba sa željom za imaginarnim pogledom.
Vasiona je kalendar,
Prozor je vreme i papir je papir,
Zid je kosa...
Prelaziš preko svega
I padaš mi na ramena...