Umetnikova pesma

Poezijo moja, čekaj me!
Sačekaj još koji mesec samo.
U skutima inspiracije sa milion reči,
Bez napetosti, sa puno naboja,
Rominjaj u ambijentu mog unutrašnjeg života.
Meškolji se samo još malo
U mojim rukama i na mojim usnama.
Čuvam te kao malo vode na dlanu.
Duša si moja od snova izatkana.

Muziko moja, sačkaj me, molim te!
Tu sam, pevam te svakog dana. 
Sačekaj me, ako Boga znaš!
Volim te. S ljubalju si satkana.
Mirišeš na sandalovinu, na kedar i na želju, 
Osećam te svojom tišinom i milujem ti note.
Sanjam te, pa te snimim,
Pa te zapisujem kako znam i umem - 
Samo da te ne zaboravim 
I da te kasnije bolje razumem.

Inspiracijo moja, treperi, treperi!
Nikada se nećeš ugasiti,
Moja si žeđ neutoljiva.
Volim te jer pomeraš moje planine,
Razotkrivaš moja sunca,
Zasmejavaš me u mojoj boli -
Tako se umetnik voli!
Budi mi tako pokretna i okretna, 
Sa tobom je blagosloven svaki moj dan.

Motivacijo, pokretačka snago!
Silo od pojavnosti, predivni dome!
Bez tebe bi moja volja bila smešna.
Ti si mi kompas i vetar i zaklon.
U tebe se šćućurim dok čekam pravi trenutak.
Hvala ti što si tako iskrena u svojoj stamenosti,
što si stabilna i postojana i oh, tako intenzivna.
Srce mi od sreće kuca brže
Kada mi se misli sa tobom druže.
Druže moj, izvoli večno budi tu.

Pesmo moja, u grlu te nosim.
Sa tobom se ponosim, obožavam te silno.
Pevam te i kad je tmurno i kada se sve sjaji.
Divna si i iskrena i moja i svoja.
Voljena si, pesmo, voljena si, draga moja.
Ljudi te rado slušaju, plešu i razumeju.
Ti si energetska spona,
Ti širiš jako dobru priču.
Ti si zauvek pesma za svaku priliku.

Grlo moje, hvala ti što tako dobro zvučiš!
Tvoje žice mlade su i snene.
Hvala ti što mi pomažeš da oteram sene
Onda kada me teskoba iz nekih dubina prene.
Neka krene i pesma, neka se prospe motivacija,
U radosti neka spava inspiracija,
Muzika neka ostane lek,
Poezija neka zaustavi ovaj vek,
A ti, grlo moje, moje unutrašnje najsjajnije sunce,
Ostani mi treperavo - nek se u tebi moja umetnost oblikuje.