Ukus

Morska so lepi mi se za ris. Po prvi put to doživljavam. Taj prizor topi se pred mojim očima i ja ne znam šta bih, osim da se samo nasmejem.

Kada bih samo mogla da poližem svoj ris, pomišljam da bi mi se so uvukla preko sluzokože u krv. To bi me možda učinilo tačkom.

Na visini od desetak metara, na terasi vile u kojoj smo odseli, oseća se krčkanje ručka iz konzerve, nesvakidašnje ukusnog i lepo začinjenog – onako na stari način. Uglavnom, narandžaste boje. Ta narandžasta mi sve više obeležava život. Lagano mi se uvlači u okolnosti i donosi sa sobom svoja lekovita zračenja. Narandžasti ručak , tragovi u tanjirima i već osećam ukus.

Iako je već sipao vino u čaše, moj suprug i dalje savetuje da pijemo vino nakon ručka jer je tako bolje za varenje. Ja svoju prvu čašu ispijam gotovo naiskap iako nam je tek praktično prvi dan na moru.

Pogled njegov, osmeh moj, miris pene koju donose talasi i vino iz naše omiljene vinarije. Puno toplih reči, puno pozitivnih osećaja, puno prisnih osećanja. Puno života.

Morska so lepi mi se za ris. Po prvi put to doživljavam.