Sklonost

Osiona bliskost 

i tiha strast -

filozofiranje

udvoje. 

Plava svetlost

Moj omiljeni oblik iznad tvoje glave.
Magnetizam u rukama je neizbežan.
Puno očekivanih reči i tvoj iskreni osmeh.
Tvoj smeh konačno dobija svoju fizičku priliku.
Želja - neminovnost,
bliskost - u tvom srebru.
Moj dekolte oslonjen na tvoje grudi.
Drvo je ipak živo.
Samo reči filozofiraju.

Pozicija tvog tela u prostoru oslonac je za moj dah.
Naklonjen mi je tvoj osećaj za logiku.
Tvoje usne lako padaju u moje ruke.
Sušiš se u vazduhu sopstvenog ognja.
Miris tvog predvorja Sahara je za moju dušu.
Levitiram u prividnoj stabilnosti misli 
kojima odiše tvoja aura.
Nebo je meko i dan je dug.
Strast nam je nadomak srca.

Srce mi je u grlu.
Grlo mi je u tvojoj ruci.
Toplo je.

Theremin

Tvoj entitet lepi mi se za ruke. 
Moje reči hvataju tvoj smeh. 
Realizam se meškolji u mojim ravnima,
a tvoj pogled gori preda mnom
i odlično podnosi balans moje arabeske. 

Tajno skrovište

Besramno bih ti se ušunjala u dvorište i provodila sate noću u rano proleće, celo vrelo leto do kasno u jesen. Bestidno bih brala kajsije i gutala to sitno slatko grožđe, vrtela se na nekoj od onih dečjih naprava za igru koje je, veseo, načinio tvoj otac.
Ni tvoje isključenje ni tvoje blokade, niti moja želja da udostojim sebe sobom, ne bi me zaustavili kada bih pohrlila u svoj prošli život - samo da uživam u onome što mi pripada; da se nadišem vazduha koji mi rađa novu misao, onu koja mi ne skida osmeh sa čela. 
Taj rajski vrt od tvog dvorišta moje je tajno skrovište. 
A ti idi gde god želiš.

Sa tobom na Ti

Znala sam odmah da si ti.
Ipak pitah za ime -
u neverici,
u slučaju da možda po prvi put 
laskam sebi.

Čula sam osmeh 
i radost za oreol tog veselog tona.
Pomislih na sirovu slobodu.
Poljubila bih svako slovo 
koje si izgovarao, 
u želji da bolje vidim 
reči tvoje oslikane ispred mene.

Tvoj, siguran u svoje postojanje, glas
ništa manje nije blistao
od frekvencije kojom osećam da odiše
celo tvoje stabilno polje.

Prirodna opuštenost
tera mi suze na oči -
koliko je lepo biti normalan...

Pastelni sjaj*

Na kojoj relaciji smo ti i ja?

Predivno delimo zidove na dva dela.

Dela su nam živa.

Manifest. Mogli bismo napisati manifest.

Tvoja smirenost, moj nemir. 

Kiša se samo čuje.

Dubina i sjaj u tvojim koracima,

Oblici i boje u mojim rečima,

Srce se deli na dela dva, ja ne brinem se -

Ti čuješ me, ti čitaš me.

Slučajno nosim toplo.

Nosim toplinu.

Topiš mi se u ustima.

Napisala bih najdivniju pesmu o tebi i meni,

ali preliva se pastelni sjaj po mojim rukama.

Dubina i sjaj u tvojim koracima,

Oblici i boje u mojim rečima,

Srce se deli na dela dva, ja ne brinem se -

Ti čuješ me, ti čitaš me.

*Iskompovana pesma "12. novembar" : http://modernivrt.blogspot.com/2013/11/12-novembar.html

Hic et nunc

Nemam ja vremena

da čekam

vreme.