Sa tobom na Ti

Znala sam odmah da si ti.
Ipak pitah za ime -
u neverici,
u slučaju da možda po prvi put 
laskam sebi.

Čula sam osmeh 
i radost za oreol tog veselog tona.
Pomislih na sirovu slobodu.
Poljubila bih svako slovo 
koje si izgovarao, 
u želji da bolje vidim 
reči tvoje oslikane ispred mene.

Tvoj, siguran u svoje postojanje, glas
ništa manje nije blistao
od frekvencije kojom osećam da odiše
celo tvoje stabilno polje.

Prirodna opuštenost
tera mi suze na oči -
koliko je lepo biti normalan...

Pastelni sjaj*

Na kojoj relaciji smo ti i ja?

Predivno delimo zidove na dva dela.

Dela su nam živa.

Manifest. Mogli bismo napisati manifest.

Tvoja smirenost, moj nemir. 

Kiša se samo čuje.

Dubina i sjaj u tvojim koracima,

Oblici i boje u mojim rečima,

Srce se deli na dela dva, ja ne brinem se -

Ti čuješ me, ti čitaš me.

Slučajno nosim toplo.

Nosim toplinu.

Topiš mi se u ustima.

Napisala bih najdivniju pesmu o tebi i meni,

ali preliva se pastelni sjaj po mojim rukama.

Dubina i sjaj u tvojim koracima,

Oblici i boje u mojim rečima,

Srce se deli na dela dva, ja ne brinem se -

Ti čuješ me, ti čitaš me.

*Iskompovana pesma "12. novembar" : http://modernivrt.blogspot.com/2013/11/12-novembar.html