Tvoji zubi

Volim tvoja usta puna zuba. 

Izlivam se pred njima 

kao što se izlivam po asfaltu 

dok gledam tvoje postojanje na tom biciklu... 

Svi pljosnati tanani mišići 

prilepljeni uz tvoje kosti 

kreću se kao da svi do jednog 

pričaju uglas.

Iako slabo vidljivi, 

tvoji zubi su meni najlepša pozorišna predstava 

dok te posmatram kako topiš hranu, 

sa osmehom ponekim.

Tvoje biće skida odeću sa sebe - 

božanstvena je to simfonija za moj sluh; 

čujem da nemaš strahova ni tuge 

ni u jednoj pori na koži. 

Opet tvoji zubi blistaju.

Blaga voda sa tvog tela miriše na lavandu i dalje,

krik ti je dublji od mog strašnog ponora 

i jači od moje snage...

Tvoj poljubac topi moja usta 

natopljena mlečnim medom, 

crvena su od tvog daha, 

a tvoj glasni izdah pada u moj dekolte.

Za koji sat - Danteovo jutro, 

sjajnije od Božanstvene komedije.