Opijanje

U mraku ja vidim te,
Lomiš se polako, kost po kost.
Sakupljam sintagme bez zareza.
Mislima menjaš agregatno stanje
Zidova tvoje sobe.
Mrvim se pod tobom od slasti,
Po telu raznosiš me.
Nedefinisane zavese
Padaju sa kreveta.
Papiri nemirno čekaju svoje vreme,
Reci kakvo je...

Vaze su prazne, cveće je svetlost,
Knjige su žirom otvorene.
Svaka tvoja želja tera po svome.
Prozor je na podu,
Slike ne postoje.
Vrati mi noć u dlanove,
Vrati mi je...

Za tren il dva
Iznad nas
Neba nema.
Vrati ga...

Platno belih strahova
Mirno sklopljeno je.
Pijani osmeh pao je sa stolice.
Prosute su reči što
Odlično znaju se...
Ne lomi mi prste,
jedinu imaš me
na tim granama...

Znaš da zvuk ne prestaje,
Znaš da kraj uvek razbija se...

Zategni dodire, prolij poraze,
Probudi miševe, oslepi poljupce...

Pored naših rečenica
Blaga strast je samo zaspala.