Koža, pogled, plavetnilo i kost

Pogled, opružen niz tvoje bele, drhtave grudi kada mi stavljaš do znanja da toneš kroz moja kolena, govori mi, ceo dan pred očima, o tvojoj iskrenoj predanosti nežnosti koja se preliva iz mojih ruku po nogama ti. Čini se, kao da ti se u svakoj sekundi iz očiju izlivaju stotine hiljada litara neke lake vode, čiste kao koža na tvojim bokovima, i poklanjaš mi tada sve svoje najzatvorenije misli, sve one guste i komplikovane pasuse, koji klize jednom u životu niz zube nam i jezike blede. Bez ukočenosti u bilo kom smislu, okrećeš se skroz u jednu, potom i u drugu stranu ne bi li izašao iz sopstvenog tela na trenutak samo... nemoj se toliko bojati minuta koji prethode tome, ne pucaju tek tako šavovi na venama.
Moja mašta meša se sa tvojom. Vazduh u sobi svetao je i nepostojan. Otvorenost zatvorenih prozora propušta zrake, koji su od neba poprimili to prijatno plavetnilo, te provlačiš kroz kosu sve te tanke snopove, koje uspevaš da uhvatiš kada na trenutak zatvoriš oči. A kosa tvoja svuda po mislima mojim. Sva tvoja vesela priroda boravi u tvojoj kosi. Ukrašena zracima iz svemira, ona je najlepše svetilište tvog optimizma. Dok hodaš, dok se smeješ, dok ležiš tako ispod mene i samo vadiš iz rebara sve te fine stvari koje voliš kod mene, tvoja kosa otkriva lepotu tvoje mladosti i snage. Tada bih da zaronim lice u tvoj stomak, tu kod pupka, u taj moj omiljeni krug, da se nadišem najlepšeg mirisa sandalovine pomešane sa kestenovim cvetom. Ali tvoj pogled pomera sa vidika sve te čarolije prosute po tvome telu i oko njega, i svaka misao željna da postane realna samo kroz koju reč, istopi se pri samoj pomisli da bude izgovorena... Tvoj pogled topi moju svaku kost, kao kada puna vrelog meda, u koju utonem kada su ti moj dekolte i ušne školjke najlepši vrhovi sveta.